2   

najed01 @najed01 10. Jan 2013, 15:46

Zapisal Max Juhasz

Nekakva viroza me zadesila kao i lagana križobolja ovih dana, stoga sam osuđen na vucaranje po stanu, kao prebijeno pseto šmrcajući i prešetavajući se lagano pogrbljen zbog problema s kičmom. Obično iskoristim te hvala bogu rijetke nemile prigode da sredim neke stvari, pa sam tako napravio i polufinalni izbor fotografija za knjigu koju planiram tiskati ove godine. I eto, sukladno višku vremena napisao sam i ovu bilješku, tek toliko da ne prodajem zjake po stanu, a i da izgledam kao zaposlen nad nečim značajnim u očima svojih ukućana. Jebi ga, jedan od važnijih skilova svakog fotografa je skretanje pažnje dok namjeravaš učiniti nešto sasvim drugo.

Moj dragi prijatelj Denis Pleić, i sam fotograf i zaljubljenik u fotografiju, u jednoj svojoj kolumni za fotografski magazin BLUR dotakao se drevne japanske Wabi-Sabi filozofije ili bolje rečeno, drevnog japanskog oblika umjetnosti koji nastoji pronaći ljepotu i savršenstvo u nesavršenom. Wabi-Sabi slavi sve staro, iznošeno, vremenom istrošeno, narušeno, nesavršeno i promjenjivo, jer upravo nesavršenost čini nešto jedinstvenim i lijepim.

Wabi se odnosi na jednostavan, nematerijalistički, skroman način života, pun poštovanja i obzira. Takvu osobu usrećuju sitnice i ona nalazi zadovoljstvo u sebi.

Sabi se primjenjuje za simbolični prikaz nečeg što je prolazno dozvoljavajući da trošni izgled nekog predmeta progovori nešto i o njegovu životu.

Wabi-Sabi njeguje sve ono što je autentično uz priznavanje tri jednostavne stvarnosti: ništa ne traje, ništa nije završeno i ništa nije savršeno. No, to je samo ono što ukratko mogu napisati po tom pitanju. Vjerujem da Denis koji je proučavao daleko više japansku kulturu može to puno bolje elaborirati. Uostalom jako puno japanskih fotografa njeguje taj oblik umjetnosti u svojim fotografijama i u svome stvaralaštvu.

Ja ću se dotaći samo jedne wabi-sabi filozofske misli koja mi se jako urezala u pamćenje i koju nastojim što je moguće više primjenjivati u svakodnevnom životu kao i kroz svoju fotografiju. Ona glasi ovako; "Stvari koje odišu duhom njihovih tvoraca, nose tragove njihovih ruku i srca."

Što bi to moglo značiti, a napose, što to znači jednom modernom, suvremenom čovjeku u eri sveopćeg tehnološkog napretka i razularenog konzumerizma? Odgovor na to prepuštam svakome od vas jer mi ne pada na pamet potezati raspravu o vrijednosti tog značenja. Mogu tek napisati, što mi je i namjera, koliko ta rečenica vrijedi meni. Kao čovjeku i kao fotografu.

Svi smo svjedoci kako u današnje vrijeme rijetko možemo pronaći nešto što se može nazvati ručnim radom, originalom. Naročito se to odnosi na predmete svakodnevne uporabe, odjeću, obuću, igračke za djecu, elektroničke uređaje, namještaj, automobile ... itd., itd. Sukladno tome danas se rijetko može pronaći i ručno izrađena fotografija. Serijska proizvodnja svega i svačega, beskonačne trake sa jeftinom i podplaćenom radnom snagom na kraju kojih ispadaju Nike tenisice, Ipadovi, iPhoneovi i sl. *** koje u sebi nose tragove nečijih nesretnih, napaćenih ruku i srca ... bez imena i prezimena jer to je nebitno, ili isto tako beskonačne trake na kraju kojih ispadaju automobili, vešmašine, namještaj i sl. *** koje u sebi nose tragove robotiziranih sprava koje su to sve skupa sklopile ... bez imena i prezimena, jer bože me sačuvaj, tko je vidio mašinama davati imena.

Što se tiče fotografije, zahvaljujući digitalnoj tehnologiji i galopirajućoj industriji foto-opreme, svjedoci smo kako te iste robotizirane bezdušne mašine proizvode "fotografije" pljuckaju tintu na traku papira, ispisujući nam nešto što bi se trebalo nazvati fotografijom (obično je mnogi iz neznanja tako i nazivaju), a da papir nije niti vidio svjetla koje bi ostavilo nekakav zapis na njemu. Tek lagano zujanje mašine i savršeno pljuckanje tinte. Presavršeno i presterilno za mene. Bezdušna naredba u obliku digitalnog fajla, dotjeranog do savršenstva strojno, tj. kompjuterski i poslanog na procesuiranje. Ružno mi je i za pročitati a kamoli gledati takve fotografije ma što god mislili i rekli silni digigrafi-fotografi na moje riječi. Čini se kako je uloga fotografije u stoljeću sveukupne "robotizacije" ljudskog uma, da impresionira svojom tehničkom savršenošću i mogućnostima slikovne manipulacije zanemarujući pri tome njezinu najvažniju zadaću, da potiče maštu i provocira emocije. Fotografska sintetika i konfekcija. Svi kao jedan i jedan kao svi!

Ja volim, gledam, cijenim, kupujem, prodajem svoje (potpisane) ili razmjenjujem, samo prave fotografije, one koje odišu duhom njihovih tvoraca i koje nose trag njihovih srca (fotografa) i ruku (fotografa ili njegovog printeriste). Ako fotografiju izradi fotograf sam, počevši od razvijanja negativa pa do izrade povećanja u tamnoj komori, onda su apsolutno svi tragovi autora u njoj. Ako za fotografa to učini njegov printerist, obično osoba kojoj autor fotografije vjeruje, često i prijatelj, osoba koja zna kako autor želi da konačna fotografija izgleda ili radi po njegovim uputama, koja ima svoje ime i prezime, onda je i jedan dio nje u toj fotografiji ... jer osoba nije stroj, ona je čovjek.

Stoga prije no što sve svoje fotografije kroz neko vrijeme počnem izrađivati vlastitim rukama kao što sam to nekad radio, a što već neko vrijeme planiram i želim učiniti s obzirom da za sada razvijam tek svoje negative, osvrnuo bih se na jednu skromnu, samozatajnu i poštenu osobu. Kada poželim izraditi fotografije, negative šaljem u Prag, točnije u Zelezný Brod, svome prijatelju i vršnjaku koji ih izrađuje klasičnim, ručnim postupkom u tamnoj komori. On se zove Martin Táborský. Nije savršen, uostalom nitko nije savršen, stoga mi nekada jednu te istu fotografiju izradi na jedan način, a nekada za nijansu drugačije no ne i lošije, jer ima rijetko sjajan osjećaj za kvalitetan print. Uostalom njegovi printovi nalaze se u mnogim svjetskim galerijama, kolaju među galeristima, dilerima i kolekcionarima, a i sam znam koliko je teško dobiti 100% identičnu fotografiju ako se slijedeća izrađuje već sutradan, pa čak i nakon nekoliko sati. One najzahtjevnije, nemoguće je ponoviti ni nakon nekoliko minuta, no tu bi sada već zabrazdili u tajne ručne izrade crno-bijelih fotografija a to mi nije namjera. Ono što želim reći je to da će sve moje fotografije do onoga trenutka od kada ih budem počeo sam izrađivati, nositi u sebi i dio mog printeriste, sve dokle god ta fotografija bude fizički postojala. Kada s vremenom ta fotografija ostari, nakon 100, 200 ili 300 godina te dobije onu finu patinu svojstvenu klasičnim printovima, kad malo požuti, u njoj ćemo obojica zajedno ostarjeti. Ja kao fotograf, onaj koji je utkao u nju svoju dušu i srce, a Martin kao onaj koji ju je izradio i ostavio trag svojih ruku ... dodavši joj tek jedan mali komadić svoga skromnog češkog srca. I bez obzira kada i koliko ja budem radio u vlastitoj tamnoj komori, uvijek će se pronaći poneka fotografija koju ću povjeriti na izradu svome češkom majstoru, kao što su nekada ljudi kupovali obuću kod postolara, šešir kod šeširdžije, odijelo kod krojača ... kod i od ljudi.

Istina je, tehnološki napredak umnogome olakšava život, no istovremno ljude čini sve nesposobnijima, inertnijima i sve ovisnijima o strojevima oduzimajući im pri tome ono najvrijednije što ljudsko biće posjeduje a što se danas već debelo nalazi ispod praga osnovnih ljudskih vrijednosti i potreba. Što je to, najbolje je da otkrijete sami. Ja nisam učitelj, prorok ili filozof, tek fotograf koji je odlučio ići svojim putem i fotografije izrađivati svojim rukama ne osvrčući se pri tome na "lavež" iz susjednog dvorišta.

Jednom sam napisao, a napisati ću opet; "Razlika izmedju ručno izrađene crno-bijele fotografije, klasičnim kemijskim putem u tamnoj komori i one kompjuterski obrađene i strojno isprintane je u stvari vrlo mala ... prva je uvijek unikat, a druga je uvijek ista."

I prije no što neki od vas krenu argumentirati protiv nekih stvari napisanih u ovoj bilješci, samo da ponovim; "Stvari koje odišu duhom njihovih tvoraca, nose tragove njihovih ruku i srca." Na koncu konca fotografija je, bila ona u negativu ili pozitivu, ipak samo jedna obična stvar. Ono što vidimo na zaslonima monitora, mobitela ili čuvamo na diskovima, samo su nule i jedinice ... i ništa više.
Zahvala: zapp0, Wartburg
 0   

andyz @andyz 10. Jan 2013, 18:26

Bravo!!
Braz komentarja, samo poklon.
 0   

Ime Priimek @poetski 10. Jan 2013, 19:11

/circlejerk

sad
 0   

jernej kaše @zapp0 10. Jan 2013, 19:27

Je kje link do originalnega zapisa?
 0   

najed01 @najed01 10. Jan 2013, 22:19

To je del dopisa. Če se pojavi kak link ga posredujem.
Bom pa okoli linkal stran (ali kar koli to pač je) od sušnika, da bojo vsaj imeli razlog za skupinsko drkanje...
 0   

Ime Priimek @poetski 10. Jan 2013, 22:32

najed01 je napisal/a:
To je del dopisa. Če se pojavi kak link ga posredujem.
Bom pa okoli linkal stran (ali kar koli to pač je) od sušnika, da bojo vsaj imeli razlog za skupinsko drkanje...


Veš kaj pomeni /circlejerk, ko gre za takšne objave?

To je namenjeno lastnemu trepljanju po ramenu in dviganje lastnega ega, češ glej kakšen purist sem. Tisti, ki se najdejo v teh zadevah so navdušeni, saj se jim s tem dvigne lastna vrednost. Kot si rekel, eno veliko skupinsko drkanje.

Spodbujam linkanje moje strani, saj se s tem veča njen obisk smile Hvala. Če želiš lahko ustvarim tudi kakšen pingback ali podobno smile
 0   

najed01 @najed01 10. Jan 2013, 22:48

A to so te na šnelkurs faxu naučili...
Ali je kar lepa zbirka "priljubljenih" citatov na tvojem FBju je tudi *** ali kot sam praviš dvigovanje ega??
Lej mali, ti bi svet spremenil nisi pa sposoben žeblja zabit. Znaš pa dobro blefirat.
Ajd
 0   

Ime Priimek @poetski 10. Jan 2013, 23:05

najed01 je napisal/a:
A to so te na šnelkurs faxu naučili...
Lej mali, ti bi svet spremenil nisi pa sposoben žeblja zabit. Znaš pa dobro blefirat.
Ajd


Ravnokar si uporabil argument ad hominem, ki pa predstavlja eno glavnih logičnih zmot. Ad hominem (lat: "na človeka") je vrsta logične zmote, kjer se napade osebnost človeka in ne argumenta, ki ga zagovarja.

Preko izjave, da sem nesposoben mizar in diplomant družboslovnega faksa, si mi znižal legitimnost, s tem pa posredno tudi znižal legitimnost mojih postov. Kot rečeno, gre za pogosto logično zmoto, saj moji NEdosežki znotraj te debate ne vplivajo na moje argumente.

In da uničim tvoj argument ad hominem... Sem slab mizar in sem diplomiral na družboslovnem faksu, a to ne spremeni dejstva, da je zgornja objava en velik /circlejerk smile
 0   

Žiga @thunder_road 10. Jan 2013, 23:31

poetski in najed01, nehajta s tem v temi, sicer bodo ukrepi. To opozorilo je hkrati zadnje.
Pravilnik portala: [url]https://www.slo-foto.net/legal-pravila.html[/url]
 0   

najed01 @najed01 10. Jan 2013, 23:41

Oh pi..da spet ista zgodba ad hominem...
Vidš zakaj imam rad b&W fotografijo. Med črnim in belim, je veliko sivine...
Ko sem jaz priznam napisal neki butast komentar na račun Armstronga si napadel mene o s e b n o. Ampak to ni pomembno...
Mogoče je pomembno to, da sam Lance razmišlja da prizna krivdo. (povzeto po usa sport today)
Zakaj zgornji zapis ni ***!
Če bi se debata razvila v normalno smer, brez ”kdo ima daljšega” bi povedal, da me je Max prosil da to objavim. Pač tip ima čas, možgani delajo in kaj napiše, kot sem prebral (ti po moje nisi) je kao bolan,...
BreZZZZ subjektivnih ocen kok je Max oh in sploh, lej kaj je Max reku,...
Čisti copy-paste!
Skratka delam uslugo Maxu!
No zdaj mi pa odgovori ali so tvoji citati na FBju ***??
Evo še moj citat za v tvojo zbirko.
Svetloba potuje hitreje kot zvok. Zato nekateri izgledajo pametno, dokler ne spregovorijo.



edit: kick iz teme. razlog: neupoštevanje moderatorjevih navodil
-thunder_road
 0   

Dule @DuleB 11. Jan 2013, 00:18

Prizunam, vseh teh uvodnih jajc nisem bral... Dovolj sta mi bila že začetek in konec, da sem ugotovil, kako tipček bluzi in filozofira o svojem fotografskem udejstvovanju ter išče nek duhovni smisel zanj (celo k Japončkom se je zatekel, čeprav močno dvomim, da sploh razume japosnko filozofijo in način na katerega Japonci razmišljajo - jaz ga ne). Manjkale so mi samo še besede: "In potem me je Bog navdihnil s spoznanjem..." K sreči se je vsaj tega vzdržal, ali pa pri prebolevanju viroze še ni prišel tako daleč... biggrin

Ob slučajnem srečanju s takimi in podobnimi "globokoumneži" me največkrat mine do vsega, saj ni od njihovega početja prav nič uporabnega, nobene koristi. Prazna slama. Nakladanje. Mi prisrčno dol visi, zakaj fotografirajo ter kakšni imaginarni vzgibi jih vodijo pri tem. Popolnoma dovolj mi je, da vem za sebe, pri čemer zaradi želje po samopotrjevanju s tem ne obremenjujem ostalih. Ozkogledno? Že mogoče, a še vedno sem raje tak, kot pa da sem neka neizživeta fantazijska prismoda. smile
Dušan Brezovnik
 0   

Jernej Lasič @Sviri 11. Jan 2013, 00:32

whatever.
Krotim fotone. Kako? Poglej na [url=www.foto-lasic.com]www.foto-lasic.com[/url]
 3   

Janez Pelko @Wartburg 11. Jan 2013, 10:16

Ujej....
Tip, ki je spisal sestavek, ve in čuti, o čem govori. Fotografija ni le vizualna podoba, je materializiran izvor čustev. V procesu izdelave fotografije so avtorjeva čustva vložena tudi v film, v papir, v končno prezentacijo. In ta energija se čuti, čeprav se ne vidi. To najbolj vedo (ali vemo) tisti, ki so (smo) leta in leta čarali pod povečevalnikom, namakali prste v fiksir, tonirali in retuširali fotke ter jih lastnoročno okvirjali. Izdelek diha mnogo intenzivneje kot pa npr. fb objava ali celo projekcija na najdražjem CRT ali LCD ekranu. Tudi srebrove spojine imajo svojo energijo, svojo vibracijo, ki jo opazovalec lahko čuti ali pač ne.
Koliko od vas je pa sploh že bilo na razstavi fotk, narejenih v temnici? In koliko od vas, kritikov, je kaj začutilo ob opazovanju teh fotk? In koliko od vas gleda fotke predvsem s srcem, neobremenjenim z okorelimi pravili kompozicije, tonskih lestvic, ostrine, bokeha in ostalih tehničnih bremen?
Še to, ni treba biti svetovno znan fotograf, da lahko pišeš o čustvih v fotografiji. Čustva imamo tudi opazovalci in občudovalci fotografije, ki niti nismo fotografi.
Vse skupaj me spominja na Franclna iz Bitenj, ki totalno tripa na zvezdniške glasbene zasedbe z vaških veselic, vsake toliko pa pametuje o jazz glasbi, kaj je to eno brezvezno teženje. Naj ima svoje veselje na veselicah. Druge naj pa pusti pri miru.
Zahvala: zapp0, djbeat, Geccko
 1   

Dule @DuleB 11. Jan 2013, 12:27

Sam sem v preteklosti kar nekaj časa čaral pod povečevalnikom, namakal prste v toner, razvijalec, fiksir... pa tudi na prenekatero fotografsko razstavo zaidem (kot razstavljalec ali obiskovalec), vendar še vedno mislim, da je vso to globokoumno filozofiranje en navaden bullshit. Včasih se na kakšni razstavi prav prisrčno narežim, ko prisluhnem raznim "modrim poznavalcem", kako ob kakšni fotki fantazirajo o "globokem avtorskem sporočilu", čeprav gre za običajen "obrtniški" izdelek, ki prikazuje recimo čisto navadno, a tehnično neoporečno turistično razglednico. biggrin Imam občutek, kako gre tem modelom predvsem za to, da so videni na kulturnih dogodkih/prireditvah in za to, da potem tam vsem okoli sebe s svojimi razlagami dajejo občutek kako močno so poduhovljeni oz. so na višjem nivoju od običajnih smrtnikov. Malomeščanski hohštapleraj!
Da se razumemo, ne pišem o tukaj prisotnih temveč o ljudeh, ki sem jih imel "čast" spoznati in s katerimi imam osebne izkušnje! smile
Zahvala: zapp0
Dušan Brezovnik
 2   

andyz @andyz 11. Jan 2013, 16:28

Bullshit je tale diskusija (z izjemo Wartburga).
Mogoče ste kateri tle tako pametni, da ste se že taki rodili, ali pa ste s svojimi sposobnostmi že v letu ali dveh po osnovni šoli dojeli vso bistvo sveta. Ne vem. Zase vem, da dlje (govorim o desetletjih), kot sem na svetu bolj se sprašujem, kaj je sploh tisto vredno na njem.

Zelo zanimiv sestavek obravnava neko stališče, ki inducira razmislek, s tem pa vodi do potrjevanja ali prevrednotenja lastnih pogledov in prepričanj. Predvsem pa revitalzira neko drugo dimenzijo v današnji, t.im. visoko razviti tehnološki civilizaciji, ki bo sama sebe pripeljala do končnega absurda svojega obstoja.

In komentarji pod sestavkom kažejo na vsesplošno pragmatično utilitaristično razmišljanje, ki je generator takšnemu razvoju "razvitosti".

Če se kdo s čim ne strinja, naj skuša biti tiho in pokaže vsaj toliko modrosti, da dovoli tudi kakšna drugačna razmišljanja. Avtor tu nikogar v nič silil niti ne prepričuje. Povedal je samo, kako on čuti te stvari.

Potem pa smo priča diskusiji, ki je pod vsakim nivojem.
Tudi sam sem se pričel ponovno ukvarjati s fotografijo pred približno 10 leti, ko je digitalna tehnologija že omogočala marsikaj. Verjetno bolj zaradi praktičnosti, pa imam še zmeraj do fotk izpred 30 in več let bistveno bolj oseben odnos, čeprav so v tehničnem smislu po sedanjih kriterijih diskutabilne. Razlog je prav v tej neponovljivosti posnetka, bodisi zaradi števila ekspozicij, ki si jih imel na razpolago ali zaradi ročnega postopka razvijanja.
Zahvala: Wartburg, SJan
 0   

Dule @DuleB 11. Jan 2013, 17:10

Lažje vam bo biggrin

http://www.24ur.com/ekskluziv/erotika/verjeli-ali-ne-resitev-je-v-seksu.html

Hvala za dvojko @andyz! smile
Dušan Brezovnik
 0   

jernej kaše @zapp0 12. Jan 2013, 00:16

David Bailey: "Oh, I love digital. I think it’s great - it makes my film pictures feel more exclusive."

David Bailey:"Digital’s like socialism – it flattens everything out and makes everything the same."

Sacha Dean Biyan:"For now, despite the obvious advantages of digital, my obsession with quality always draws me back to traditional means. I use medium or large format cameras, and still prefer platinum palladium printing for my images, which unfortunately cannot be appreciated over the Internet."

Quentin Tarantino: “The magic of movies is connected to 35mm, because when you shoot a movie on film, you’re not recording movement: you’re just taking a series of still pictures, there’s no movement in movies at all. When these pictures are shown at 24 fps (frames per second) through a lightbulb, they give you the illusion of movement: you are all watching an illusion, and this illusion is connected to the magic of movies.”

... v glavnem, sami ciclejerki ...
 0   

Dule @DuleB 12. Jan 2013, 07:26

Kaj pomeni beseda "ciclejerk"?
Dušan Brezovnik
 1   

Srečo @srecogh 12. Jan 2013, 07:55

Jaz sem se na portal prilavil pred kratkim. In to je tudi danes moj zadnji obisk.
Že z prvo udeležbo na vriskaču sem naredil nevede vojno. Stani i gledaj.
Problem vidim, da dejansko tukaj osebe, ki bi morale skrbet za dobro vseh članov nekaterim to elegantno spregledajo. Jaz si nomarlno debato predtavljam, da lahko lepo poveš to mi ni všeč ne pa da se delaš norca iz mnenja drugih in nastopaš oholo kot to počne Poetski. Tukaj se nekatri počutjo ogrožene.
Dule circlejerk pomeni to kar se dogaja na vriskaču, ko si poetski, sviri in podobni pihajo na dušo. Ali, da izpadeš pameten citiraš druge. Bi pa rad videl profil od poetskega na fejsbuku o kakih citatih je govora.
lep pozdrav
Zahvala: JernejZ
 0   

andyz @andyz 12. Jan 2013, 15:31

S taksno selekcijo clanov, postaja Slofoto zmeraj boljsi in boljsi. cry
andyz


Pojdi na:   
Postani Slo-Foto.net član
Zadnje v forumu
Anketa
Kako pogosto uporabljate mobilni telefon za fotografiranje?
Rezultati